Месечне архиве: новембар 2014.

crveno nebo jaspisa

Bio je sumrak, noć se spuštala, tamnela moje prozore i poglede, nebo crveno poput jaspisa, prošaran pogled, pomućen u daljinu, kroz vlažne oči. Bol u utrobi, razapeta na hiljade strana. Misli sa kojima se borim svakodnevno. Želje i snovi koje … Наставите са читањем

Објављено под TAJNISAN | Оставите коментар

Kada mi nedostaje

Pisali su o ljubavi, o ženama, o strasti, o životu… Oduvek su pokušavali da daju neke svoje definicije postojanja. Pisci su svoje reči utkali na nebo večnosti, naučili su me da postojimo kad plačemo, kad se smejemo, kad ljubimo… Pitam … Наставите са читањем

Објављено под TAJNISAN | 3 коментара

Dečak

Dečak Bila sam tužna tu noć nasmejao me plakala sam tih dana slušao me taj dečak Šetao je hrabro kroz polja osmeha Petar Pan jedan dečak Sanjao je širom otvorenih očiju pružio mi boje svojih snova Srela sam dečaka na … Наставите са читањем

Објављено под TAJNISAN | 1 коментар

Zakoračivši u san …

Postoje reči koje je bolje odćutati Strah nas pokreće Ne bojim ga se Hvatam se u koštac sa njim Osmehom i željom pobeđujem demone prošlosti Noćas sam sanjala kako bosonoga trčim preko mokre zelene trave prema reci u daljini. Žurim … Наставите са читањем

Објављено под TAJNISAN | 3 коментара

N.B.

Neko tamo daleko osmesima svojim uliva Iluziju koju možda poželim  da zadržim Kraj sebe čvrsto stegnutu. Otvorena kao knjiga željna toliko toga Likujem nad onim što imam i umem da dam A toga je mnogo znaš li ?

Објављено под TAJNISAN | 2 коментара