ljubav il suština-glava il srce

podstaknuta jednim razgovorom na obali reke …
(nikada se nisam zaljubio)
pronašla sam u svojim starim sveskama nešto što sam poželela da podelim sa vama.
***
Mislim da postoji neka sila koja spaja ljude.
Verujem da je ta sila ljubav.
Svesna sam činjenice da ćemo se mi obični ljudi, u pokušaju da istražimo ljubav, dotaći misterije. U pravom smislu ćemo pokušati da isražimo neistraživo i objasnimo neobjašnjivo.
Ljubav je prevelika i preduboka da bi ikad bila shvaćena, izmerena i ograničena rečima.
Jedan od rezultata misteriozne prirode ljubavi jeste taj da koliko mi je poznato, još niko nije uspeo da zadovoljavajuće definiše. U pokušaju da joj se nađe objašnjenje, podeljena je u razne kategorije : eros, savršena i nesavršena ljubav.
Ja ću se potruditi da dam jednu definiciju ljubavi uz punu svest o tome da će ona , na neki način ostati nepotpuna.
Ljubav je po mome, volja da sebe proširimo da bismo potpomogli sopstveni i tuđi razvoj i sazrevanje.
Može se primetiti da je ljubav neobično kružan proces. Voleti ljude, znači voleti i sebe. Odavno sam zaključila da je nemoguće voleti druge ako ne volimo sebe.
Kada nekoga volimo, naša ljubav postaje vidljiva i stvarna samo kroz naš napor- kroz činjenicu da smo spremni da za nekoga, ili za sebe samoga, učinimo dodatni korak ili pređemo dadatnu milju.
Ljubav nije nenaporna. Upravo suprotno. Ona je veoma naporna.
Svako u našoj kulturi donekle želi da pruži ljubav, ali velikom broju to ne polazi za rukom, zato zaključujem da želja za pružanjem ljubavi nije isto što i ljubav.
Ljubav je ono što ljubav čini. Ljubav je izraz volje, istovremeno namera i akcija. Mi ne moramo voleti, možemo izabrati da volimo.
Od svih zabluda u vezi ljubavi, najjači i najubedljivije je verovanje da je „zaljubljenost“ ljubav, ili bar jedna njena manifestacija. To je veoma moćna zabluda, jer se zaljubljenost sa subjektivnog stanovišta doživljava kao snažno ljubavno iskustvo.
Kad se neko zaljubi, iskreno će osećati „ja je-ga volim“. Ali dva problema će postati očigledna.
Prvi je da je iskustvo zaljubljenosti specifično erotsko iskustvo vezano za sex.
Ljudi se ne zaljubljuju u svoju decu, bez obzira na dubinu ljubavi koju prema njima gaje. Mi se na zaljubljujemo u svoje prijatelje istog pola (osim ako smo homosexualno nastrojeni) mada ih možemo duboko i iskreno voleti. Zaljubljujemo se kada smo svesno ili nesvesno sexualno motivisani.
Drugi problem se sastoji u tome što je zaljubljenost, bez izuzetka, privremena. Bez obzira u koga se zaljubimo, sasvim ćemo se sigurno odljubiti.
Ovo naravno ne znači da mi obavezno prestajemo da volimo osobu u koju smo bili zaljubljeni.
Hoću reći da osećaj strastvenog voljenja koje je karakteristično za zaljubljenost, uvek prolazi.
Da bi se razumela priroda fenomena zaljubljenosti i neizbežnost njenog završetka, neophodno je ispitati prirodu. U neku ruku suština fenomena zaljubljenosti je iznenadno rušenje jednog dela granice ega što nam dozvoljava da se stopimo svoj identitet sa identitetom druge osobe. Ujedinjeni smo sa onim koga volimo. Nema više usamljenosti, sa izvesnog stanovišta, zaljubljenost je vrsta regresije. Iskustvo stapanja sa voljenom osobom vuče korene iz najranijeg detinjstva kada smo bili stopljeni s majkom. Uz stapanje pomalo doživljavamo i osećaj svemoći, kojeg smo se morali odreći na izlasku iz detinjstva.
Sve deluje moguće. Čini nam se da sjedinjeni sa voljenom osobom, možemo savladati sve prepreke. Verujemo da će se pred silinom naše ljubavi ukloniti sve sile opozicije i nestati u tami. Svi problemi će biti savladani. Budućnost je obasjana jarkom svetlošću.
Ranije ili kasnije, suočeni sa svakodnevnim problemima čovek će se vratiti sebi.
Tako oboje u dubini duše dolaze do mučnog otkrića da nisu jedno sa voljenom osobom. Jedna po jedna, postepeno ili iznenada, granice će početi da se vraćaju na svoja mesta. Postepeno ili iznenada oni će se odljubiti.
Sada su ponovo dve odvojene individue.
Kada dođe do ove tačke, oni će početi polako da razvezuju svoj odnos, ili će započeti rad na pravoj ljubavi.
Upotrebivši reč „prava“ htela sam da kažem da osećaj ljubavi kod zaljubljenosti pogrešna je procena i da je osećaj voljenja samo iluzija.
Prava ljubav je trajno iskustvo uvećanja sopstvene ličnosti. Zaljubljenost to nikad nije.
Suština svega ovog je da se ljubav ne vidi, ne dokazuje, ne govori, već celim telom, celom psihom oseća.
Moramo perfektno dobro poznavati sebe da ne bi pogrešili u procenjivanju da li je ili nije nešto ljubav.
Da svesno budemo spremni da sebe podelimo sa nekim i damo suštinu koja je u nama samima. Ujedno i potreba da budemo bolji za sebe i druge pored osobe prema kojima osećamo ljubav. Ljubav iziskuje taj dodatni napor uvećanja sopstvene ličnosti.
Tu je i naš nečujni vapaj za smislom uvek, a posebno u ovim teškim vremenima sve više i sve češće opominje da je smisao života ono što nam treba mnogo pre i mnogo više od korice nasušnog hleba, a to bi najpre mogla da bude ljubav, jer gladni smo je, čini se, više nego ikad pre.
Biti čovek, znači biti usmeren, biti upravljen na nešto ili na nekog- na smisao koju valja ispuniti.
I tako, promenite stvarnost, ako treba.
I nikada ne zaboravite da smisao u životu možete naći i kad se nađete oči u oči sa beznadnom situacijom kao njene bespomoćne žrtve, kada se suočite sa sudbinom koja se ne može promeniti, pa i da zahvaljujući tom pronađenom smislu, tragediju možete preokrenuti u veliko ljudsko dostignuće. Ponekad smisao ima čak i patnja, ali samo onda kad nekog menja na bolje.
Ali, kako biti čovek znači i biti usmeren na voljenu osobu, baš ovde bih da zastanem …
Jer od ljubavi smo i počeli.
Izdignite se iznad sebe i usmerite bar malo na one oko sebe. Možda neko nečujno vapi za onim što vi imate, možete i umete da pružite.
U tome je smisao, a dostupan je svakome.
Ali isto tako, svako ga mora pronaći sam.
Učinite to i vi, zavolite nekog do srži, pružite i primite ljubav u svoj njenoj veličini !
Budite „toplina koja prati svetlost“ odnosno snaga i motiv nečijeg življenja.
A ako ste to več, ostanite to s ponosom i dalje , to jest „neka toplina ostane još dugo nakon što svetlost ugase“. Ona to zaslužuje.
Comments
Овај унос је објављен под TAJNISAN. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s