čarobni izvor

U jednoj šumi na vrhu brda kraj reke živeo je jedan dečak, potpuno sam.
Jednog dana tražeći čarobni izvor zalutala je u tu istu šumu jedna devojčica.
Već je padao mrak i u njeno srce se lagano uvlačila strepnja i strah da čarobni izvor nikada neće pronaći.
Sasvim slučajno, naleteli su jedno na drugo u toj šumi.
– Izgubila si se devojčice ?
– Ne nisam, samo tražim čarobni izvor. – kočoperno je odgovorila, ni sama sebi ne priznajući a kamoli da traži pomoć od nepoznatog stanovnika šume.
Pogledao ju je svojim toplim i po malo setnim očima gde su se na uglovima krile svetlucave mrlje.
– Dobro, kad ti tako kažeš. – rekao joj je po malo kroz osmeh i nastavio da korača.
Devojčica je stajala zbunjena, potpuno zatečena situacijom u kojoj se našla.
– Zašto nosiš to veliko breme za sobom ? – uzviknula je za njim, više pokušavajući da pobedi tišinu koja je zavladala.
– Možda zato što ti tražiš taj tvoj čarobni izvor.
– Da li znaš gde je izvor ? – upitala ga je pogledavši ga ispod obrva.
– Ne znam, ali verujem da je u meni, nemam potrebu da ga tražim kao ti.
Šuma je utihnula, samo se na vrhovima grana njihalo lagano lišće od vetra koji je dopirao sa planina.
Devojčica je nastavila da korača pored dečaka u tišini. Imala je užasnu želju da mu pomogne oko tereta koji je nosio za sobom ali nikako nije uspevala da izbaci iz glave svoju želju da vidi čarobni izvor.
Koračali su u tišini, oboje u svojim mislima, po šumi koja je postajala sve mračnija, ali se ni jedno ni drugo nisu usudili da prekinu muk koji je vladao.
– Nisam ja slučajno naišla na tebe. Ti živiš u ovoj šumi, sigurno ti znaš gde je čarobni izvor. – rekla je devojčica.
Dečak je ćutao, pogledao je ispod oka i nastavio da vuče teret za sobom.
Ubrzo su naišli na njegovu kolibu.
– Dobro došla si ovde, ako ti je potreban odmor, a sutra možeš potražiti taj tvoj čarobni izvor. Sada je mrak i šuma treba da odmori a ne tebe da čuva, evo čuvaću te ja.
Devojčica je ustuknula pred tim rečima. Pognula glavu i ušla u kolibu. Tiho je gotovo na prstima koračala, preslažući teret koji je uneo, razgledajući i ćuteći posmatrala dečaka.
Ubrzo se umorila i zaspala na uglu kreveta dok ju je dečak pokrio i legao na svoju stranu kreveta.
Šuma se probudila i devojčica je radosno uzviknula – Idemo sad da potražimo čarobni izvor.
– Zašto ti treba taj tvoj izvor ? – upitao je dečak.
– Pa čula sam da postoji, želim da vidim.
– Želiš da se sama uveriš da postoji ?
– Da.
– Ako veruješ da postoji, nema potrebe da se uveravaš, dovoljno je da veruješ. Kao što ja verujem da će mi šuma doneti dobro ako ja budem dobar prema njoj. Čemu ta tvoja potreba da se uveriš u postojanje nečega u šta već ionako veruješ.
Devojčica je ućutala, prekrstila ruke preko krila gužvajući haljinu.

Misli su joj letele s kraja na kraj poput uplašenog vrapca. Ćutala je dugo, toliko duboku tišinu u sebi nije osetila nikada. Srce joj se stezalo pokušavajući sebi da objasni svoje duboke porive i svoje strahove. Čarobni izvor joj se činio toliko daleko u mislima koliko je u sebi pokušavala da probije svoj izvor kako bi opet počela da veruje.

Овај унос је објављен под TAJNISAN. Забележите сталну везу.

2 реаговања на čarobni izvor

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s